Inicijacija endometrijuma - Sekvencionalni embriotransfer

Nazad

Prof. Aleksandar Ljubić objašnjava nove tehnike vantelesne oplodnje

U oblasti vantelesne oplodnje kritična faza , koja je u najvećoj meri odgovorna za ograničeni uspeh vantelesne oplodnje, je usađivanje vraćenih embriona, ili implantacija. U našoj Bolnici, uveli smo nove metode vezane za embriotransfer, koje dovode do povećanja uspešnosti postupka vantelesne oplodnje.

Koriščenje specijalnih medijuma


Korišćenje medijuma postalo je standardni postupak u cilju povećanja šansi za implantaciju embriona. To su medijumi koji u sebi sadrže posebne materije, biološke lepkove i hijaluronsku kiselinu. Naime, dokazano je da ukoliko medijum u kome se nalaze embrioni pred vraćanje u matericu, sadrži enzime koji pomažu pravljenje adekvatnog prostora za embrion, kao i supstanci koje pomažu prijanjanje za sluzokožu materice, raste za trećinu procenat trudnoća. Dodatno poboljšanje uspeha vidimo kod embriona koji se gaje u specijalnim inkubatorima sa manjom koncentracijom kiseonika.

Inicijacija - aktivacija endometrijuma


Proučavanje veoma složenog procesa usađivanja embriona je dovelo do saznanja da namerno pravljenje defekata sluzokože materice, dovodi do njenog pravilnijeg formiranja u narednom ciklusu i do povećanja procenata uspešnosti postupaka vantelesne oplodnje. Dakle, ova procedura zahteva da se pre ciklusa u kome se planira vantelesno oplođenje, učini intervencija, obično u lokalnoj anesteziji ili bez nje. Tom prilikom se koriste specijalno napravljeni kateteri koji primenom vakuuma, usisavaju određeni deo sluzokože. Stimulacija ovulacije, uzimanje ćelija, njihovo oplođenje i potom embriotransfer se sprovode u sledećem ciklusu, sa dvostruko većim šansama za uspeh.

Aktivacija endometrijuma može se raditi i u spontanom ciklusu vantelesne oplodnje. Sve veći broj pacijentkinja se odlučuje za vantelesnu oplodnju bez ili uz minimalnu primenu lekova za stimulaciju ovulacije. Kod njih je primena ove metode donekle drugačija, zahteva zamrzavanje – vitrifikaciju embriona. Kod ove tehnologije je cilj sakupljanje nekoliko (dva ili tri) embriona, koji se vraćaju posle aktivacije endometrijuma. Praćenje rasta folikula primenom ultrazvuka i analizi hormona omogućavaju da se jajna ćelija izvadi u pravom trenutku i nakon uspešne fertilizacije tj. oplodnje zamrzne. U ciklusu pre planiranog embrio transfera se, zajedno sa uzimanjem ćelije, vrši aktivacija endometrijuma, na ranije opisan način. Sledeći ciklus, kada radimo vraćanje embriona podrazumeva praćenje ovulacije, vađenje ćelije, oplođenje i dobijanje embriona, odmrzavanje prethodno vitrifikovanih embriona i njihov transfer. Tom prilikom se prate hormoni i ukoliko se ne produkuju u dovoljnoj količini da podrže usađivanje embriona, terapijski dodaju. Ova procedura dovodi do značajno većeg uspeha prirodnih IVF ciklusa.

Sekvencioni - asinhorni embriotransfer


Važan deo procedure vantelesne oplodnje podrazumeva i procenu prijemčivosti sluzokože materice za embrione. U ovu svrhu se danas koristi ultrazvuk, kojim lekar procenjuje izgled, debljinu, zapreminu, strukturu i prokrvljenosti sluzokože materice. U nedostatku efikasnijih metoda procene takozvanog ”prozora implantacije” (vremenskog perioda najbolje pripremljenosti sluzokože), razvijena je tehnologija sekvencijalnog transfera. Ova tehnika podrazumeva da se transfer embriona vrši u dva akta – najčešće drugog i trećeg dana od aspiracije. Ovom tehnikom se dobija prisustvo embriona u materici tokom dužeg perioda, sa većim šansama da se obuhvati period najvećih šansi za usađivanje. Ovom tehnikom procenat usađivanja embriona nakon vantelesne oplodnje se povećava za čak 48%.