Policistični jajnici

Nazad

Sindrom policističnih jajnika, je čest hormonalni poremećaj koji pogađa žene u periodu između puberteta i menopauze. Kažemo da je u pitanju sindrom, jer se pokazuje veći broj simptoma u isto vreme. Takođe, poznat je pod imenom policistična bolest jajnika, Stajn Leventalov sindrom ili sindrom hiperandrogene anovulacije. Policistični ovarijelni sindrom je stanje u kome jajnici stvaraju neobično visok nivo androgena (muških polnih hormona) što se reflektuje na problem ovulacije. Žene sa ovim sindromom imaju velike jajnike sa mnogobrojnim malim cistama. Ovo stanje se najčešće povezuje sa izostankom ovulacije i amenorejom. Ipak, sa adekvatnom terapijom može doći do ostvarivanja trudnoće.

Ovo stanje se obično dijagnostikuje na osnovu sledećih činilaca:

  • povišen nivo androgenih tj.muških hormona poput testosterona, koji se uočava u prekomernoj maljavosti, aknama ili nivou hormona iznad referentnih vrednosti za žene pri laboratorijskim analizama
  • izostajanju ovulacije (nepravilni menstruacioni ciklusi)
  • karakterističnim izgledom jajnika na ultrazvučnom pregledu.

Zašto se javljaju policistični jajnici


Medicina još uvek u potpunosti nije sigurna šta je to što izaziva sindrom policističnih jajnika, ali lekari se slažu da dva faktora imaju značajnu ulogu, a to su: životne navike i genetski faktori. Veliki broj žena koji ima sindrom policističnih jajnika ima i stanje koje je poznato pod nazivom insulinska rezistencija. Ovo stanje se javlja kada telo ima poteškoća u izvođenju normalnih „aktivnosti“ insulina kao što je regulacija šećera u krvi. Visok nivo insulina može da pospeši stvaranje muških hormona, uključujući i testosteron. Insulinska rezistencija može biti izazvana ili genetskim faktorima ili životnim navikama (kao što je gojaznost), ili može biti kombinacija ova dva faktora.

Simptomi i znaci sindroma policističnih jajnika


Svaka žena može prezentovati različite simptome, ali evo nekih zajedničkih činala za PCOS:

  • Poteškoće sa ostajanjem u drugom stanju, usled izostanka ovulacije
  • ultrazvučna pojava karakteristične slike policističnih jajnika. Klasična slika ovog sindroma je manifestuje kao niz “perlica” duž jajnika na ultrazvuku. Ove “perlice” se nazivaju još i preantralni folikuli. Za razliku od njih, antralni folikuli predstavljaju ranu fazu sazrevanja jajne ćelije. Kod žena sa PCOS, folikuli prestaju da se razvijaju u preantralnoj fazi. Kao posledica toga, ove žene retko imaju ovulaciju. Često imaju i neredovne ili uopšte nemaju cikluse.
  • izostanak menstruacije (amenoreja) ili neredovne menstruacije (oligomenoreja)
  • povišen nivo muških hormona
  • gojaznsnost i prisustvo masnih naslaga naročito u predelu stomaka
  • predijabetes ili dijabetes
  • visoke vrednosti lipida u krvi (holesterol i trigliceridi)

Ostale kliničke karakteristike ovog stanja variraju od pacijenta do pacijenta. Česta je greška, čak i među lekarima, da svaka žena koja ima PCOS ima znake prekomerne težine, izraženu maljavost i sl. U stvarnosti, samo 40% žena sa ovim sindromom pokazuje gore navedene simptome. Još jedna od zabluda za PCOS je da ovo stanje stagnira sa vremenom. Mnoga istraživanja su pokazala da se PCOS smanjuje sa godinama. Ponekada se desi da žene kojima je svojevremeno dijagnostikovan PCOS tokom godina razviju smanjenu ovarijalnu rezervu.

Dijagnoza PCOS: Visoke vrednosti Antimilerijalnog hormona


Uzimajući u obzir veliki broj simptoma ovog stanja, profesionalne organizacije su se trudile da unifikuju dijagnostičke kriterijume za PCOS. Danas najrasprostranjeniji kriterijum je takozvani Roterdamski kriterijum po kome pacijentkinje moraju imati najmanje dva od sledećih simptoma:

  • Oligo ili amenoreju
  • Hiperandrogonadizam (ili po kliničkim znacima ili na osnovu laboratorijskih testova)
  • Postojanje ovarijalnog fenotipa na ultrazvučnom pregledu.

ANTIMILERIJALNI HORMON AMH


Antimilerijalni hormon, je hormon rasta koji utiče na rast tkiva i njihovu promenu. Istraživanja su pokazala da ovaj hormon indirektno reflektuje broj preostalih jajnih ćelija u jajncima. Njega luče antralni folikuli (u kojima dolazi do sazrevanja jajnih ćelija), a broj antralnih folikula je u vezi sa ukupnim brojem folikula na jajnicima. Nizak nivo AMH-a sugeriše na mali broj preostalih jajnih ćelija. Nivo ovog hormona pomaže da se ustanovi eventualni početak menopauze, ali i potrebu za dodatnom stimulacijom u cilju lečenja neplodnosti. Visok nivo ovog hormona, govori o hipersenzitivnosti jajnika na lekove za stimulaciju i eventualnu hiperstimulaciju.

Gde nastaje ovaj hormon?


 AMH nastaje u granuloznim ćelijama antralnih folikula na jajnicima. Folikuli predstavljaju strukture koje okružuju jajnik i koje se mogu videti na ultrazvučnom pregledu. Kako se ovaj hormon stvara u folikulima koji potencijalno mogu stvoriti zrele jajne ćelije, on je u direktnoj vezi sa brojem jajnih ćelija koje žena ima “na raspolaganju”. Istraživanja su pokazala stabilne vrednosti AMH hormona u toku menstruacionog ciklusa, tako da se analiza ovog hormona može raditi bilo kog dana ciklusa. Vrednosti ovog hormona su nestalne u toku upotrebe gonadotropina (lekova za stimulaciju ovulacije) tako da se on ne radi u toku lečenja.