Savetovalište za ishranu u trudnoći i farmakoterapiju

Nazad

Konsultujte se sa stručnjakom našeg Savetovališta o tome šta je najbolje za Vas i Vašu bebu u trudnoći. Pravi savet, u pravo vreme je od neprocenjive vrednosti za zdravu i lagodnu trudnoću!

NE TREBA DA SE JEDE ZA DVOJE, VEĆ TREBA PRAVILNO IZABRATI ŠTA SE JEDE

Pravilna ishrana u trudnoći je podjednako značajna za zdravlje kako buduće majke tako i za razvoj bebe. Ishrana ne treba da bude bazirana na većoj količini hrane, već na pravilnom izboru namirnica.

Trudnoća iziskuje veće potrebe za određenim vitaminima. Zdrava ishrana ne može biti u potpunosti zamenjena dodacima, i zato se mora napraviti dobar balans ishrane i vitaminskih dodataka koji će koristiti i budućoj majci i detetu.
Primena lekova u trudnoći treba da bude strogo kontrolisana da bi bila bezbedna za bebu.

Pravilna ishrana u trudnoći

Poznato je da mnogobrojni lekovi i sastojci hrane prolaze kroz placentu. Može se reći da skoro svi lekovi u manjem ili većem stepenu prolaze kroz placentu, izuzev velikih organskih jona kao što su insulin i heparin. Za svakog ponaosob treba proceniti odnos rizika i koristi, a izabrani lek primeniti u najmanjoj efikasnoj dozi.
FDA (Food and Drug Administration) je sve lekove svrstala u pet kategorija prema potencijalu za izazivanje teratogenih efekata (A,B,C,D,X). Pored samog leka bitno je i u kojim fazama trudnoće se lek primenjuje.

ISHRANA I SUPLEMENTI

Mikronutritijenti mogu uticati na ishod trudnoće menjajući metabolizam majke i bebe imajući u vidu njihovu ulogu u aktivnosti enzima uključenih u metaboličke puteve.

Nedostatak kalcijuma u trudnoći se može javiti kod hipoparatireoidizma i kod poremećaja ishrane. Niska koncentracija kalcijuma i magnezijuma se dovodi u vezu sa nastankom hipertenzije u trudnoći.

Nedostatak gvožđa i posledična anemija najčešće nastaju usled poremećaja ishrane. Deficit gvožđa remeti i imuni odgovor (gvožđe može biti od značaja i za snižavanje rizika za nastanak infekcije). Anemija u trudnoći se najčešće javlja usled nedostatka gvožđa, i može dovesti do ozbiljnih posledica, kao i do ispoljavanja neželjenih efekata kod novorođenčeta. Smatra se da pre nastanka trudnoće, žena treba da ima najmanje 300 mg uskladištenog gvožđa. Niži nivo je povezan sa povećanim rizikom za nastanak anemije u drugom delu trudnoće kao i sa neželjenim perinatalnim ishodom. Nivo hemoglobina ne sme biti nizak ali ni previsok (povećan perinatalni mortalitet, mala težina na rođenju).

Ishrana u trudnoći i suplementacija vitaminima i mineralima

Nedostatak vitamina B12 i folata- hemolitička anemija usled nedostatka vitamina B 12 ako se na vreme ne prepozna može dovesti do veoma ozbiljnih komplikacija. Nivo vitamina B12 treba odrediti pre davanja suplemenata folata, jer može doći do maskiranja deficita B12.

Oni imaju važnu ulogu u embrionalnom razvoju i njihov nedostatak može dovesti do pojave urođenih anomalija.

Nedostatak cinka se javlja se usled neadekvatne ishrane ili kod ishrane sa velikom količinom gvožđa. Nizak nivo cinka se dovodi u vezu sa pojavom urođenih anomalija, abortusa, preeklampsijom, usporenim intrauterinim rastom i prevremenim porođajem. Kombinovana primena vitamina C i E ne dovodi do korisnih efekata po majku i plod, već može povećati rizik od nastanka hipertenzije.