Zapušeni jajovodi i ostvarivanje trudnoće

Nazad

Zapušeni jajovodi, jedan od uzroka neplodnostiKod zdrave žene oba jajovoda predstavljaju bezbedni put kojim jajna ćelija prolazi od jajnika do materice. Kada su jajovodi oštećeni ili blokirani, oni predstavljaju razlog neplodnosti na način što sprečavaju kontakt spermatozoida i jajne ćelije, ili onemogućavaju oplođenoj jajnoj ćeliji da stigne do materice. Ovaj faktor neplodnosti pogađa čak 30-40% žena koje imaju problem sa začećem.

Uzroci oštećenja ili blokade jajovoda mogu biti:
  • urođeni
  • inflamantorna bolest male karlice, koja je najčešći uzrok nastajanja zapušenih jajovoda, a koja predstavlja upalni proces u maloj karlici uzrokovan hlamidijom, gonorejom ili nekom drugom seksualno prenosivom bolešću.
  • posledice operacija u stomaku ili u maloj karlici, uključujući operaciju zbog vanmaterične trudnoće, nastanak priraslica i ožiljaka
  • endometrioza
  • „podvezani jajovodi“ kao metod kontracepcije

Osim „fizičkih“ blokada u jajovodima, poput ožiljaka i priraslica, mogu se javiti i hidrosalpings i piosalpings, blokade koje imaju više „tečnu“ prirodu.

Hidrosalpings predstavlja specifično zapušenje jajovoda na mestu otvora jajovoda ka jajniku. Ukoliko postoji hidrosalpings, jajovod postaje pun tečnosti.

Ponekad nakon IVF tretmana tj. tretmana vantelesne oplodnje, povećanje nivoa progesterona relaksira jajovod, te tečnost dolazi u matericu i tamo jednostavno „spere“ embrion.

Piosalpings je akutno stvorena blokada u jajovodu koja je ispunjena gnojem. Ponekad se može lečiti antibioticima, ali piosalpings može pući i napraviti vrstu apcesa u karlici poput rupture slepog creva. Tada je potrebna hirurška intervencija kako bi se problem rešio.

Moramo napomenuti da blokirani jajovodi nemaju veze sa postojanjem ili odsustvom ovulacije. Ovulacija se proces koji se dešava u samom jajniku, a zapušeni jajovodi onemogućavaju sretanje ili kretanje reproduktivnih ćelija ka materici.

Simptomi


Zapušeni jajovodi najčešće nemaju simptome, ali može se desiti da menstruacije budu bolnije, da se pojavi bol u toku odnosa ili da imate opšte prisutan bol u maloj karlici.

Dijagnoza


Nekada je dijagnostika zapušenih jajovoda predstavljala izrazutno bolan metod, međutim to danas nije slučaj. HyCoSy je procedura kojom se utvrđuje prohodnost jajovoda, a za razliku od invazivnog i bolnog HSG-a, radi se o potpuno bezbolnoj metodi. Ova metoda koja je postala standardni deo dijagnostike neoplodnosti, predstavlja ultrazvučni pregled tokom koga se u matericu i jajovode ubrizgava fiziološki rastvor, a zatim se posmatra njegovo kretanje. Na taj način može se videti da li postoji neka blokada u jajovodima koja predstavlja prepreku normalnom kretanju spermatozoida. Ovom metodom se jajovodi “ispiraju” uz pomoć rastvora i na taj način se olakšava prolazak spermatozoida do jajne ćelije.

HyCoSy je veoma pouzdan, bezbedan test koji se radi od 7-11 dana ciklusa i ne zahteva dugu pripremu niti ostanak u bolnici. Međutim, u cilju lečenja steriliteta HyCoSy se može raditi i zajedno sa inseminacijom i tada se radi u periodu ovulacije. Od pripremnih analiza potrebno je uraditi samo bakteriološke briseve.

Prevencija


Najbolji metod prevencije jeste zaštita od seksualno prenosivih bolesti. Takođe, ukoliko se javi neka upala u maloj karlici treba je odmah lečiti.

Zapošeni jajovodi i ostvarivanje trudnoće


Ukoliko je zapušen samo jedan jajovod, lekari mogu dati lekove za stimulaciju kako bi se oba jajnika “uključila” u stvaranje jajnih ćelija. Međutim, ukoliko postoji blokada u oba jajovoda, jedini put ka ostvarivanju trudnoće je putem vantelesne oplodnje. Vantelesna oplodnja će, kao proces, uspeti da prevaziđe sretanje reproduktivnih ćelija u jajovodima, jer se u toku procesa spajanje ćelija obavlja u laboratorijskim uslovima. Ukoliko postoji hidrosalpings, zbog njegove prirode, savetuje se da se prvo on reši pa tek onda da se pokuša sa postupcima vantelesne oplodnje.

Mr dr Milica Janićijević